Deset odgajivačkih pravila

1. Nikada ne treba spajati jedinke koje imaju iste mane. Pas i kuja sa istom manom, bilo eksterijernom, u naravi ili radu, u najvećem broju slučajeva prenose je na potomstvo, tako da je kod nekih potomaka primetna, dok je kod drugih prikrivena, ali se prenosi na nove generacije.
   ---------------
2. Mane se ne mogu ispravljati suprotnom osobinom, već isključivo odlikama opisanim u standardu. Ovo jednostavno pravilo, paradoksalno, mnogim odgajivačima nije jasno. Većina shvata da se, recimo, podgriz ne ispravlja predgrizom da bi se dobilo makazasto zubalo, ni entropium ektropiumom. Ipak, kada je reč o drugim osobinama, kao što je visina, veliki broj odgajivača za svoju izrazito nisku kuju traži psa na gornjoj granici standarda, umesto na „zlatnoj" sredini, sa genetski učvršćenom standardnom visinom. Ukrštanje izrazito niskih.i visokih jedinki, kroz određen broj generacija, može dovesti do ekstrema, jer je jedan deo potomstva nizak na majku, a drugi visok na oca. U krajnjoj liniji, dolazi do nekoliko visinskih varijeteta, kao što je slučaj sa patuljastim, srednjim i veiikim šnaucerima.
   ---------------
3. Štene se prvo rađa na papiru. Promišljen uzgoj podrazumeva poznavanje predaka i prosto pravilo da se na osnovu obilja informacija koje pruža rodovnik, za priplod radije koristi pas koji ima manje titula, ali potiče od kvalitetnih predaka, nego onaj ovenčan mnogim šampionskim zvanjima, koji je potomak prosečnih predaka. Takvi, „iznenadni" šampioni, sa inače prosečnim rodovnikom, uglavnom u uzgoju donose razočaranja, budući da ne prenose svoje osobine na potomstvo.
   ---------------
4. Priroda se ne može prevariti dostignućima veterine. Svaka intervencija koja je obavljena da bi sakrila diskvalifikacionu manu, mada na izložbama prolazi nezapažena, vraća se u uzgoju kao bumerang. Dobar primer je kriptorhidija, odnosno testisi koji se ne spuštaju na svoje mesto, što predstavlja diskvalifikacionu manu kod svih rasa. pasa. U nekim slučajevima, može se ispraviti hormonskom terapijom ili operacijom, ali takvi psi prenose je na potomstvo - kod dela potomaka se pojavljuje, a deo je prenosi dalje.
   ---------------
5. Radni pas pronalazi se na ispitu urođenih osobina. Nasleđuju se samo predispozicije za rad, a ne znanje stečeno tokom obuke. Stara je istina da vešt radni kinolog uspeva na ispitima izvući sjajne rezultate i od prosečnog ili lošeg psa, dok neiskusni i neuki vlasnici mogu upropastiti pse sa najboljim radnim osobinama.
   ---------------
6. Treba biti oprezan sa inbreed-om. Ako se pogledaju rodovnici najuspešnijih svetskih pasa, jasno je da je inbreed metod koji donosi uspeh, ali samo kod iskusnih i obrazovanih odgajivača. Pas na kojeg se radi inbreed ne samo da ne sme imati mane, već mora biti provereno da nije prenosilac. U suprotnom, mane će samo biti učvršćene i pojačane. Zato kod odgajivača koji nemaju dovoljno znanja i iskustva, čak i blagi inbreed (tri do četiri slobodne generacije) donosi samo gorka razočaranja.
   ---------------
7. Ne plašite se starih, ali budite oprezni sa mladim psima. Ovaj princip, koji se u gajenju konja već tri stoleća uspešno koristi, kinologija često ignoriše. Kod starijih priplodnjaka, već su proverene i prva i druga generacija i zna se kakve predispozicije ima potomstvo. Mlade pse treba oprezno koristiti u uzgoju negde do pete godine, dok se ne pokaže šta prenose na potomke.
   ---------------
8. Ako je u leglu jedno izuzetno štene - odlično; dva - sjajno; tri - idealno. Odgajivači često žele da pronađu „partnera" s kojim će njihov pas ili kuja dati šampionsko leglo. Taj epitet je čest i u malim oglasima kod nas. Kada bi iz svih tih šampionskih legala zaista izrasli šampioni, naša kinologija bila bi najmoćnija na svetu. Cilj uzgoja je da potomstvo bude bolje ili bar istog kvaliteta kao roditelji. Zato se smatra da tri izuzetna šteneta u prosečnom leglu od šest znače da je kombinacija roditelja idealna i da je treba ponoviti.
   ---------------
9. Dobar genotip nije garancija dobrog fenotipa. Jednostavnije rečeno, fenotip je ono što se vidi na psu, kao posledica nasleđenih osobina i uslova u kojima se razvijao. Genotip je matrica koju je nasledio od roditelja, ali te osobine iskazuju se u zavisnosti od uslova gajenja psa. Dobar primer je displazija kuka, koja se kod pasa koji su je nasledili, ukoliko su držani, hranjeni, negovani i opterećivani na adekvatan način, ispoljava u znatno manjem stepenu.
   ---------------
10. Pas nije kriv za promašaje u uzgoju. Svaki od vrhunskih svetskih odgajivača može satima pričati kako o svojim uspesima, tako i o promašajima. I uz veliko znanje i poštovanje ovih jednostavnih "zapovesti", priroda ume da se poigra, ili se odjednom pojavljuje neka recesivna nasledna mana koja je generacijama bila prikrivena. Primer je, recimo, šareni čau čau (diskvalifikaciona mana), savršen po svemu osim boje, oštenjen u poznatoj engleskoj odgajivačnici, od roditelja koji ni pre ni posle njega nisu dali ništa drugo do jednobojno potomstvo.

Opis i standard rase

Rodezijski Ridžbek je rasa psa poreklom iz Južne Afrike. Njihovo evropsko poreklo može biti povezano sa prvim doseljenicima "Cape" kolonije u Južnoj Arfici, koji su ukrštali svoje pse sa polu pripitomljenim, sa tipičnom oznakom na ledjima, lovačkim psima plemena "Khoisan" ( a od kolinosta nazvani "Hottentots").

U ranijim periodu njihove istorije, Rodezijski Ridžbek je takođe bio poznat kao "Van Rooyen's" lavlji pas, Afrički lavlji gonič ili Afrički lavlji pas-Simaba Inja in Ndebele, Shumba Imbwa in Shona-zbog njihove sposobnosti da skreću pažnju lavu dok se njihov vodič sprema da ga usmrti.

Originalni standard rase je utvrdio F.R. Barnes, u mestu Bulavajo, Rodezija (današnji Zimbabwe), 1922 godine. Na osnovu Dalmatinskog psa, standard je unapređen 1926 godine od strane južnoarfičke odgajivačke unije.







Istorijat

Istorijat ove rase počinje u ranom osamnaestom veku, kada su evropski doseljenici zatekli pse pripitomljene od strane "Khoisan" plemena a sa dlakom na leđima usmerenom u napred(ridž). U kasnom devetnaestom veku veliki sportski lovci su imali potrebu za lovačkim psom koji je bio snažan, otporan na bolesti i dovoljno inteligentan da izbegne krokodile i zmije ali dovoljno hrabar i brz da se suoči sa lavom. Takođe, važno je bilo i otporno glatko krzno, krute šape da bi se zaštitili od bodljikavog i kamenitog terena. Cornelius Van Rooyen of Plumtree iz Rodezije je bio glavna ličnost u u razvoju rase.

O istorijatu postoji vise verzija i rasprava. Ono što je zajednički prihvaćeno je to da je Van Rooyen koristio dve ženke, grube dlake sa ridžom iz distrikta Swellendam koje je doneo velečasnik Charles Helm 1879 godine. Van Rooyen je ukrštao te ženke sa psima članova svoje grupe, koristio je samo pse čije se potomstvo sa ridžom pokazalo uspešno u lovu na lavove.

Standard rase je uopšteno baziran na blago uvećanom Dalmatincu i prvi put je registrovan u južnoafričkom kinološkom klubu, SAKU
(sada KUSA), 1924 godine. U to vreme KUSA je bilo jedino odgajivačko dručtvo na teritoriji. Ridžbeka je prvi put u Sjedinjene Američke Države doneo Col.Morris DePass i njegova supruga Maj.Ruth DePass koji su gajili ovu rasu u mestu Kiln, Mississipi. Rasa je prihvaćena od strane Američkog kinološkog društva 1955 godine u grupi tragača.Prvi Ridžbek je zaslugom gospođe Edward Foljambe 1928 godine izložen u Britaniju.

Kao lovci, Ridžbeci su organizovani u grupi od najmanje dvoje (obično dvadeset) da slede trag mirisa, sateraju i savladaju lava lavežom i zbunjivanjem, metodom poznatom kao održavanje lava "u zalivu" Psi, radeći u pokretnim grupama održavaju lava u zalivu dok ne naiđe lovac da pogubi izbezumljenog lava iz bliskog rastojanja.Ponekad ova metoda znači samoubistvo za pse zbog haotičnog ponašanja lava, pa se ređe koristila.

Opis

Izgled

Odlika Ridžbeka kojom se izdvaja je greben dlake duž leđa koji je usmeren suprotno od smera ostale dlake(ridž). Sastoji se od početnog dela formiranog od dva zavoja dlake (krune) i koničnog, zašiljenog dela od kraja ramena do linije kukova.

Mužjaci Ridžbeka trebalo bi da budu visoki 25-27 inča (63-69 cm) u grebenu i da teže oko 85 lb (36.5 kg FCI Standard), a ženke 24-26 inča (61-66 cm) i oko 70 lb (32 kg). Ridžbeci su tipično mišićavi sa svetlo pšeničnom do crveno pšeničnom bojom krzna koje bi trebalo biti kratko, oštro, pravo, sjajno i zdravog izgleda, nikako vunasto i svilenkasto. Pojava crnih dlaka u krznu nije u po standardu AKC, takodje u opisu AKC standarda stoji da količina crne ili tamno braon boje u krznu ne bi trebala biti prevelika. Ridžbeci nekad imaju tamnu masku. FCI standard propisuje da je pojava previse crnih dlaka kroz krzno veoma nepoželjna .Bela boja je prihvatljiva na grudima i šapama.

Ridžbeci imaju snažan, gladak rep, obično nošen u blagoj krivini u pravcu leđa. Oči bi trebalo da su u skladu sa bojom psa- kožni pigment, ne boja krzna: tamne oči sa tamnim nosem (ne odnoseći se na boju krzna), smaragne oči sa braon bojom nosa. Pojava braon boje nosa je određena recesivnim genom. Nije tako čest kao crni nos; neki odgajivači veruju da je uključivanje pasa sa braon nosem u odgajanje potrebno za održavanje svetline i čvrstoće krzna.

Originalni standard dozvoljava više tipova krzna po boji, uključujući polja različite boje i pojavu crne. Moderni standard definiše spektar od svetlo pšenične do crveno pšenične boje.

Standard

POREKLO: Južna Afrika..


DATUM OBJAVLJIVANJA VAŽEĆEG STANDARDA: 10.12.1996.


UPOTREBA: Rodezijski Ridžbek se još uvek koristi za lov u nekim krajevima sveta, ali pretežno kako čuvar i porodični pas.

KLASIFIKACIJA F.C.I.: Grupa 6 Krvoslednici i srodne rase.
Sekcija 3 srodnih rasa.
Bez radnog ispita.
ĆUD: Dostojanstven, inteligentan, rezervisan prema strancima, ali ne pokazuje agresivnost niti je plašljiv.

GLAVA I LOBANJA: Glava mora biti dovoljne dužine (udaljenost između ušiju, razmak između temena i stopa te od stopa do kraja nosa mora biti jednak), pljosnata i dovoljno široka između ušiju; u mirovanju glava mora biti bez nabora.
Stop: Stop mora biti dobro naznačen, ali ne preterano. Linija od nosa do temene kosti ne sme biti ravna.
Nos: Nos treba biti crni ili smeđi. Crni nos trebaju pratiti tamne oči, a smeđi nos oči boje jantara.
Gubica: Gubica treba biti dugačka, duboka i snažna.
Usne: Usne ne smeju biti obešene i trebaju prianjati tik uz čeljust.
Usta: Čeljust je jaka sa savršenim i kompletnim makazastim zubalom, tj. gornji sekutići pokrivaju donje u tesnom kontaktu i usađeni su pod pravim uglom u odnosu na vilicu. Zubi moraju biti dobro razvijeni, naročito očnjaci.
Obrazi: Obrazi moraju biti čisti.
Oči: Oči su umereno razmaknute, okrugle, sjajne i živahne, inteligentnog izraza. Njihova boja je usklađena s bojom dlake.
Uši: Uši trebaju biti postavljene dosta visoko. Osrednje su veličine, dosta široke u korenu. Lagano se sužavaju prema zaobljenom vrhu. Trebaju padati usko uz glavu.


VRAT: Vrat treba biti dugačak, snažan i bez podbratka.

TELO:
Leđa: Snažna.
Slabine: Snažne, mišićave i lagano zaobljene.
Grudi: Ne trebaju biti previše široke, ali su duboke i prostrane; prsa trebaju biti spuštena do lakata.
Pretprsje: Trebalo bi biti vidljivo kada se gleda sa strane.
Rebra: Umereno su zaobljena, nikada bačvastog oblika.

REP: Treba biti snažan u korijenu i lagano se sužavati prema kraju, uvijek gladak, umerene dužine. Ne sme biti nasađen ni previsoko ni prenisko. Treba biti nošen lagano savijen uvis, nikada nije uvijen.

PREDNJI DEO: Prednje noge trebaju biti potpuno ravne, čvrste i snažnih kostiju, s laktovima koji usko priležu uz telo. Kad se gledaju sa strane, prednje noge trebaju biti šire nego kad se posmatraju od napred. Došaplje treba biti jako, elastično.
Ramena: Ramena trebaju biti nagnuta, čista i mišićava; naglašavati brzinu.
Šape: Šape trebaju biti kompaktne i okrugle, s izbočenim prstima i čvrstim elastičnim jastučićima; zaštićene su dlakom koja raste između prstiju i jastučića.

ZADNJI DEO: Mišići zadnjih udova su jasni, dobro ocrtani; dobro izraženi uglovi kolenih zglobova i dobro spušteni skočni zglobovi.

HOD - KRETANJE: Treba se kretati ravno napred; slobodan i aktivan hod.

DLAKA:
Kvaliteta dlake: Treba biti kratka i gusta, glatka i sjajna; nije ni vunasta ni svilenasta.
Boja: Od svijetlo-pšenične do crveno-pšenične. Dozvoljeno je malo beloga na prsima i šapama, ali previše beline, naročito na trbuhu ili iznad prstiju je nepoželjno. Tamna maska i tamne uši su dozvoljene. Izuzetno je nepoželjno puno crnih dlaka na telu.

VELIČINA:
Poželjna visina je:
Mužjaci - minimum: 63 cm (25")
- maksimum: 69 cm (27")

Ženke - minimum: 61 cm (24")
- maksimum: 66 cm (26")
Poželjna težina je:
Mužjaci: 36,5 kg (80 lbs)

Ženke: 32 kg (70 lbs)

GREŠKE: Svako odstupanje od onog što je prethodno navedeno treba smatrati greškom koja će biti kažnjena zavisno od veličine odstupanja.

N.B.: Mužjaci moraju imati dva testisa normalnog izgleda, potpuno spuštena u skrotum.